Светитељи – сведоци љубави Божије

Иконе светитеља

Филм „Свети Серафин Саровски“ (погледати на  https://www.youtube.com/watch?v=iEJUleTsKuQ)

Advertisements

Човек домаћин и свештеник у свету

Прича „Три стабла“

Давно, давно, расла три стабла на брду. Разговарала су, тихо шумећи гранама на ветру, о својим надама и сновима. Прво стабло рече: – Једног дана ћу, надам се, постати ковчег за благо. Можда ћу бити украшен дивним резбаријама и свако ће видети моју лепоту. Друго стабло је силно желело да буде део моћног брода. – Носићу краљеве и краљице преко вода и пловићу до краја света. Свако ће се осећати сигурним у мени због снаге мога трупа. На то треће стабло рече: – Желим да порастем и будем највише стабло у шуми. Људи ће ме из далека видети на врху брега, гледаће моје гране и мислиће на небеса и на Бога и како сам им близак. Ја ћу бити најзначајније стабло свих времена и људи ће ме се увек сећати. Много година су дрвета молила Бога да им се жеље остваре. Једнога дана дођоше дрвосече, стадоше код првог стабла и рекоше: – Ово дрво изгледа снажно, продаћемо га за добре паре тесару, и почеше сећи стабло. Стабло беше срећно. Знало је да ће тесар од њега направити ковчег за благо. Код другог стабла рекоше: – Ово стабло је за бродоградилиште, тамо траже баш овакво дрво. – Друго стабло се задовољно осмехну. Постаће моћан брод. Кад дрвосече дођоше до трећег стабла, оно се силно уплаши. Ако га посеку, његови се снови неће остварити. Један од дрвосеча рече: – Мени не треба да продајем дрво ни тесару ни бродоградилишту, па ћу узети ово. – И посече стабло. Од првог стабла тесар је направио јасле. Ставио га у шталу и напунио сеном. То није било оно за шта се дрво молило. Од другог стабла направљен је мали рибарски брод. Не оствари му се жеља да буде моћни брод који носи краљеве. Треће стабло је исечено у велике комаде, грубо истесано и остављено само у мраку. Тамо је чамило и туговало. Године су прошле. Једног дана, у шталу дођоше човек и жена. Она се породи и стави дете у јасле које су направљене од првог дрвета. Стабло је осетило, чак до дрвеног срца, да, од кад свет постоји, ни једна шкриња са благом не може да се мери са драгоценошћу коју су у себе примиле скромне јасле, и да, док траје свет, неће бити ничег драгоценијег. Било је то највеће благо свих времена. Тридесет година касније, група људи уђе у рибарски брод направљен од другог стабла. Један од њих, уморан, заспа. У неко доба се подиже велика олуја. Стабло увиде да није довољно снажно да заштити људе. Путници пробудише човека који је спавао умотан у огртач. Он устаде, рече: „МИР“ и олуја стаде. Тада стабло схвати да носи Краља над краљевима, Цара над царевима. Прошле су три године од ове олује. Неко дође и узе и треће стабло. Краћи део укуцаше попреко и натоварише га човеку који га је носио улицама. Људи су се ругали Ономе који га је носио. Када дођоше до врха брега, поставише стабло и разапеше човека на њега. Стабло су подигли у вис и оставили да човек на њему умре. Када дође недеља, стабло виде да је довољно снажно да стоји на брду и да буде близу Господа Бога, јер је Спаситељ био разапет на њему.

Игра асоцијације

Текстови за анализу

 

Божићни весници

Наставни листић за понављање

Лавиринт три мудраца са истока

Молитва „Анђелу чувару“

Песма „Анђели певају“ (видети на https://www.youtube.com/watch?v=7IO9tbFJGj4)

Јављање анђела пастирима

За време Иродовог царствовања у Јудеји, који је био под влашћу Рима, римски император Август издао је наредбу да се направи свенародни попис, у њему подчињеној земљи јудејској. Јосиф и Дјева Марија потицали су из рода Давидовог, и зато су отишли из Назарета у град Давидов Витлејем. Дошавши у Витлејем, они нису могли наћи за себе места у дому, у гостионици, и зауставише се изван града, у пећини, где су пастири утеривали стоку по кишовитом времену. У тој пећини у ноћи, Пресветој Дјеви Марији се родио Младенац – Син Божији, Христос Спаситељ света. Она је преповила Божанственог Младенца и положила је Њега у јасле, где се ставља храна за стоку. Витлејемски пастири, први су сазнали о рођењу Спаситеља. Те ноћи они су напасали своја стада у пољу. Одједном им се јавио ангел Божији, и светлост Господња их је обасјала. Пастири су се преплашили. Ангел им је рекао: „не бојте се! Ја вам јављам велику радост, која ће бити не само за вас, већ и за све људе: данас вам се роди у граду Давидовом (тојест Витлејему) Спаситељ, Који је Христос Господ. И ово вам је знак: наћићете Младенца у пеленама, где лежи у јаслама“. И тек што је то ангел рекао пастирима, изненада, јавило се са њим много других ангела. Они су славили Бога и певали: „слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља„. А када ангели отидоше, пастири рекоше једни другима: „хајдемо у Витлејем да видимо, то што се тамо догодило, што нам објави Господ“. И они су, похитавши, дошли у пећину и увидели тамо Марију, Јосифа и Младенца, како лежи у јаслама. Они се поклонише Младенцу и саопштише о томе, што су видели и чули од ангела. А Марија је сачувала у срцу Свом све њихове речи. После тога, пастири су се вратили својим стадима, славећи и захваљујући се Богу за све, што су чули и видели. Осмог дана после рођења Спаситеља, Матер Његова и Јосиф, сагласно закону, дали су Њему име Исус, које је било указанао од Господа кроз ангела.

 Јављање анђела мудрацима:

 Још су Јосиф и Пресвета Мајка Божија са Младенцем Исусом били у Витлејему, када су из далеке земље са истока (из Персије или Вавилона) дошли у Јерусалим мудраци. Мудрацима су се називали учени људи. Они су се бавили посматрањем и изучавањем звезда. У то време људи су веровали, да се приликом рођења великог човека на небу појављује нова звезда. Многи незнабожци, поучени од Јудеја расејаних на све стране, знали су да у свет долази Месија – Велики Цар Израиљски, Који ће покорити цео свет. Зато су чекали, да се, када се тај Цар роди, на небу појави нова звезда. Ти мудраци су били људи благочестиви, и Господ, по милости Својој, дао им је такво знамење – на небу се појавила нова, необична звезда. Увидевши ту звезду, мудраци су одмах схватили, да се очекивани Цар родио. Они су се сакупили и отпутовали у престоницу јудејског царства, Јерусалим, да би тамо дознали, где се тај Цар родио, и да би му се поклонили. У Јерусалиму, мудраци су почели да питају: „где је Цар Јудејски који се родио? Јер ми смо видели звезду Његову на истоку и дошли смо да се поклонимо Њему“. Цар Ирод, чувши то, узнемирио се: он је био човек веома суров и врло неповерљив. Када је једном посумњао, он је сурово казнио своју сопствену децу. А сада он се посебно преплашио, бојећи се, да би му могли отети власт и предати царски престо новорођеном Цару. И сви житељи Јерусалима узбудили су се, сазнавши ту вест. Ирод је сабрао себи све свештенике и књижевнике, тојест људе који су изучавали књиге светог писма, и упитао их: „где треба да се роди Христ“. Они одговорише: „у Витлејему јудејском, јер тако је написано код пророка Михеја“. Тада Ирод тајно позове к себи мудраце, сазнаде од њих време појављивања звезде, посла их у Витлејем и рече: „пођите и тамо се добро распитајте о Младенцу, и када нађете Њега, дођите и реците и мени, да бих и ја могао поћи да се поклоним Њему“. Мудраци, саслушавши цара Ирода, пођоше у Витлејем. И поново се та иста звезда, коју су они видели раније на истоку, појавила на небу и, кретала се по небу, ишла је пред њима, показујући им пут. У Витлејему звезда је стала над тим местом, где се налазио рођени Младенац Исус. У то време свети старац Јосиф и Пресвета Дјева Марија са Младенцем живели су у граду, у дому, у који су прешли из пећине, јер је народ после пописивања кренуо да се разилази. Мудраци су ушли у дом и видели Младенца Исуса са Мајком Његовом. Они се поклонише Њему до земље и принесоше Њему своје дарове: злато, тамјан и смирну (драгоцено, благомирисно уље). Својим даровима мудраци су показали, да је новорођени Младенац Исус и Цар, и Бог, и човек. Злато су принели Њему као Цару (у виду данка, или пореза), тамјан као Богу (јер тамјан се употребљава при богослужењу), а смирну као човеку, који мора умрети (јер су умрле помазивали и утрљавали тада благомирисним уљима). После тога мудраци су хтели да се врате у Јерусалим к Ироду, али добили су од Бога у сну наредбу да се не враћају к Ироду. Тада су пошли другим путем, право у своју земљу. Предање је сачувало имена мудраца, који су потом постали хришћани, и то су били: Мелхиор, Гаспар и Валтасар. Спомен на њих св. Црква празнује на дан Рођења Христовог. Рођење Господа нашег Исуса Христа св. Православна Црква празнује 25 децембра (7 јануара по новом).

            Пре тог великог празника ми припремамо себе четрдесетодневним постом, који се назива Божићним постом. Навечерје Рођења Христовог код нас назива се Бадње вече а тог дана, по руском црквеном уставу, се припрема сочиво, тојест кувана прекрупа са медом, и то увече, са појављивањем прве звезде.

Анђео јавља Јосифу да склони породицу у Египат

Када је све већ било испуњено по закону над Младенцем Исусом, у храму Јерусалимском, и кад су мудраци већ били на путу кући, Ангел Господњи јавио се Јосифу и рекао: „устани, узми Младенца и Матер Његову и бежи у Египат, и буди тамо све док ти ја не кажем; јер Ирод xоће да нађе Младенца и убије Њега“. Јосиф је одмах устао, оседлао своје магаре, журно скупио неопходне ствари, узео Младенца и Матер Његову и те ноћи је пошао у Египат. По предању, Јаков, син Јосифов, пратио их је на том путу. За то време, Ирод је са нестрпљењем очекивао повратак мудраца. Али када се мудраци нису вратили из Витлејема, он је помислио, да су се мудраци, не нашавши никаквог новорођеног цара, постиђени вратили у Јерусалим, и стишали се. Али ето, после 40 дана, раширила се вест по Јерусалиму, да је Марија доносила у храм Свог новорођеног Младенца, и да је старац Симеон, долазио у храм да сретне тог Младенца, и да је пророковао о Њему као о Христу. Тад је Ирод схватио, да су мудраци прозрели његову злу намеру и да се намерно нису вратили к њему. Он се страшно разгневио.  Не знајући, како да пронађе Младенца – Христа, цар Ирод дао је ужасну наредбу: убити све младенце, у Витлејему и његовој околини, од две године и млађе. Он се надао, да ће међу тим младенцима бити убијен и Христос. Тако је он прорачунао по времену јављања звезде, о чему је дознао од мудраца. Војници послати од Ирода убили су у Витлејему и околини његовој, четрнаест хиљада младенаца. Свуда се чуо вапај и крик мајки, које су неутешно плакале за својом децом – невиним младенцима, убијеним по наредби суровог цара. То су били први страдалници, који су пролили своју крв за Христа. Ускоро после тога, Ирод је био кажњен са своју суровост. Он је оболео од ужасне болести. Тело његово живо је трулило и поједено је било црвима, и он је умро у страшним мукама. После смрти Иродове, Ангел Господњи у сну јавио се Јосифу у Египту и рекао: „устани, узми Младенца и Матер Његову и врати се у земљу Израиљеву, јер су умрли ти, који су хтели убити Младенца“. Јосиф је испунио наредбу и вратио се са породицом у земљу Израиљеву. Али сазнавши, да у Јудеји царује Архелај, син Иродов, такође суров, као и Ирод, уплашио се да иде тамо. Добивши поново у сну упутство Божије, Јосиф је пошао у Галилеју, у свој родни град Назарет. Тамо је Јосиф остао да живи са Младенцем Исусом и Матером Његовом. А Младенац Исус растао је, и утврђивао се духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија била је на Њему. Од самих раних дечијих дана Својих, Исус Христос показивао је у Себи необичан разум и дивну светост у свим Својим поступцима.

Бог се брине о свету

Прва група: Јављање анђела Марији

Шест месеци после јављања Анђела Божијег Захарији, Арханђел Гаврило је био послан од Бога у град Назарет к Пресветој Дјеви Марији са радосном вешћу, да је Господ изабрао Њу да буде Мајка Спаситеља света. Анђео јој се јавио у дому праведног Јосифа, када је Марија читала Свето Писмо, дошао је код Ње и рекао јој: „радуј се благодатна! (односно испуњена благодати Божије – дарова Светог Духа). Господ је с Тобом! Благословена си Ти међу женама“. Марија се збунила од речи Анђела и мислила је: шта значи тај поздрав? Анђео је наставио да Јој говори: „не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога. И, ево, Ти ћеш родити Сина и даћеш Њему име Исус. Он ће бити велик, и назваће се Сином Свевишњега, и Царству Његовом неће бити краја“. Марија је у недоумици упитала Анђела: „како ће то бити, када Ја не знам за мужа?“ Анђео Јој одговори, да ће се све то догодити силом Свемогућег Бога: „Дух Свети доћи ће на Тебе, и сила Свевишњег осениће Тебе; зато и рођено биће Свето и назваће се Сином Божијим. И ето, рођака Твоја, Јелисавета, не имајући деце до дубоке старости, ускоро ће родити сина; јер Богy jе могyће све што каже“.Тада Марија са смирењем рече: „Ево слушкиње Господње; нека Ми буде по речи твојој“. И Арханђел Гаврило је отишао од ње. Благовештење Пресветој Дјеви Марији празнује Св. Православна Црква 25-ог марта (7. априла по новом). Празник Благовештења један је од највећих празника. Реч благовештење значи: добра, радосна вест, вест о томе, да је почело ослобођење људског рода од греха и вечне смрти.

Јављање анђела Јосифу

Када је све већ било испуњено по закону над Младенцем Исусом, у храму Јерусалимском, и кад су мудраци већ били на путу кући, Ангел Господњи јавио се Јосифу и рекао: „устани, узми Младенца и Матер Његову и бежи у Египат, и буди тамо све док ти ја не кажем; јер Ирод xоће да нађе Младенца и убије Њега“. осиф је одмах устао, оседлао своје магаре, журно скупио неопходне ствари, узео Младенца и Матер Његову и те ноћи је пошао у Египат. По предању, Јаков, син Јосифов, пратио их је на том путу. За то време, Ирод је са нестрпљењем очекивао повратак мудраца. Али када се мудраци нису вратили из Витлејема, он је помислио, да су се мудраци, не нашавши никаквог новорођеног цара, постиђени вратили у Јерусалим, и стишали се. Али ето, после 40 дана, раширила се вест по Јерусалиму, да је Марија доносила у храм Свог новорођеног Младенца, и да је старац Симеон, долазио у храм да сретне тог Младенца, и да је пророковао о Њему као о Христу. Тад је Ирод схватио, да су мудраци прозрели његову злу намеру и да се намерно нису вратили к њему. Он се страшно разгневио. Не знајући, како да пронађе Младенца – Христа, цар Ирод дао је ужасну наредбу: убити све младенце, у Витлејему и његовој околини, од две године и млађе. Он се надао, да ће међу тим младенцима бити убијен и Христос. Тако је он прорачунао по времену јављања звезде, о чему је дознао од мудраца. Војници послати од Ирода убили су у Витлејему и околини његовој, четрнаест хиљада младенаца. Свуда се чуо вапај и крик мајки, које су неутешно плакале за својом децом – невиним младенцима, убијеним по наредби суровог цара. То су били први страдалници, који су пролили своју крв за Христа. Ускоро после тога, Ирод је био кажњен са своју суровост. Он је оболео од ужасне болести. Тело његово живо је трулило и поједено је било црвима, и он је умро у страшним мукама. После смрти Иродове, Ангел Господњи у сну јавио се Јосифу у Египту и рекао: „устани, узми Младенца и Матер Његову и врати се у земљу Израиљеву, јер су умрли ти, који су хтели убити Младенца“. Јосиф је испунио наредбу и вратио се са породицом у земљу Израиљеву. Али сазнавши, да у Јудеји царује Архелај, син Иродов, такође суров, као и Ирод, уплашио се да иде тамо. Добивши поново у сну упутство Божије, Јосиф је пошао у Галилеју, у свој родни град Назарет. Тамо је Јосиф остао да живи са Младенцем Исусом и Матером Његовом. А Младенац Исус растао је, и утврђивао се духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија била је на Њему. Од самих раних дечијих дана Својих, Исус Христос показивао је у Себи необичан разум и дивну светост у свим Својим поступцима.

Сусрет Богородице и Јелисавете

Пресвета Дјева Марија, сазнавши од ангела, да ће се Њеној рођаки Јелисавети, жени свештеника Захарије, ускоро родити син, пожурила је да је посети. Ушавши у дом, Она је поздравила Јелисавету. Чувши тај поздрав, Јелисавета се испунила Светим Духом и сазнала, да се Марија удостојила да буде Мајка Божија. Она је гласно ускликнула и рекла: „благословена си Ти међу женама, и благословен је плод утробе Твоје! И откуд мени таква радост, да је Матер Господа мог дошла код мене?“ Пресвета Дјева Марија је у одговор на речи Јелисаветине прославила Бога и рекла: „велича (прославља) душа Моја Господа, и обрадова се дух Мој Богу, Спаситељу Мом, јер Он погледа (обрати милостиву пажњу) на смерност слушкиње Своје; одсад ће Ме звати Блаженом сви нараштаји (сва људска племена). Тако Ми учини величину Силни, и Свето име Његово; и милост Његова од колена до колена онима који га се боје…“ Око три месеца, провела је Дјева Марија код Јелисавете, а затим се вратила кући у Назарет. Бог је јавио, такође, и праведном старцу Јосифу о скором рођењу Спаситеља од Пресвете Дјеве Марије. Ангел Божији, јавивши му се у сну, открио му је, да ће Марија родити Сина, по дејству Светог Духа, како је саопштио о томе Господ Бог, кроз пророка Исаију (7, 14). „И надени Му име: Исус (Спаситељ), јер ће Он спасити људе од грехова њихових“, рекао је Ангел Јосифу.

 

Божић – Христос се роди

Прича „Мали Данило сведок Христовог рођења“

Мали Данило

Песма „Витлејеме славни граде од Бога“

Слика бадњег дрвета

Кратак документарни филм о обичајима за Бадњи дан и Божић

(погледати на https://www.youtube.com/watch?v=gZcE9hUDpyo)